Pre petnaestak godina u našim katalozima citirali smo deo iz jedne knjige na koju slučajno naleteh danas. Radi se o knjizi Put ka uspehu koju je napisao Charles M. Shwab. » Pročitajte ostatak «

Dodir je, bez sumnje, jedan od osećaja koji je najviše zapostavljen. To ni malo ne čudi s obzirom na činjenicu da nam još kao malima stalno ponavljaju: „Ne diraj to!“ Time nam onemogućuju spoznaju sveta uz pomoć dodira. U tim godinama se nedostatak intelekta nadoknađuje spoznajom do koje dolazimo rukama. Njima apsolutno sve istražujemo. U nekim situacijama to dovodi do reakcije majke, a to je naša prva represija u životu. » Pročitajte ostatak «

Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očuju – oči za čitanje i pisanje. U svatu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnosti pun večne slave.

Izvor

Don’t walk in front of me, I may not follow.
Don’t walk behind me, I may not lead.
Just walk beside me and be my friend.

Znao sam da ako ne uspem neću žaliti, ali znao sam i to da je jedina stvar zbog koje mogu žaliti ta da nikad ne pokušam.

Uvek postoji mesto na vrhu.

Uživaj u svakom trenutku da se posle ne bi kajao, ili osećao da si protraćio svoju mladost. U svakom životnom dobu Bog zadaje čoveku one brige koje mu sleduju.

Primam Vašu kritiku, ali je ne razumem, i suviše bi mi trebalo vremena da silazim do nivoa na kojem je izrečena.

Ne trudite se! Ne postoje pametne reči kojima se nešto može dokazati budalama.

„Oče naš, koji si na nebesima i koji si večan, jer sam Ti ovde gde si me ostavio, i svestan svoje prolaznosti, a da bar ne bude besmislena, um svoj podižem nebu u vapaj nemoći dok kao crv gamižem između te dve tačke koji si mi omeđio i o kojim što više starim sve manje pouzdano znam i koje se od vajkada nazivaju rađanje i smrt, a krivudava duž između tačaka naziva se životom.“

• Nije najgore što sve prolazi, nego što mi ne možemo i ne umemo da se pomirimo sa tom prostom i neizbežnom činjenicom.
• Pa ipak, to se vreme računa u život.
• Život je subjektivni doživljaj a ne objektivno stanje.
• Ako ti je sve jedno gde si, onda se nisi izgubio.
• Najvažnija stvar kod ciljeva je da ih imate.
• Budućnost će se desiti bio ti spreman ili ne.
• Oni koji sanjaju o promeni, čekaju povoljan vetar.
  Oni koji imaju viziju, naprave jedra.
• Vreme je jedini pobednik.
• Ne treba ovaj život suviše ozbiljno shvatiti kad i onako nećemo živi iz njega izaći.

„‘Čovek je ono što u srcu misli’. Taj aforizam ne pokriva samo celokupno čovekovo postojanje, već je tako sveobuhvatan da doseže do svih uslova i okolnosti njegovog života. Čovek je doslovno ono što misli, budući da je njegov karakter potpuni zbir svih njegovih misli.“ (James Allen)

„Izgubljeni: negde između rađanja i zalaska sunca, dva časa od zlata, svaki napunjen sa po šezdeset dijamantskih minuta. Ne daje se nikakva nagrada, jer su zauvek nestali.“ – (Horas Man)

Jedna od mnogobrojnih podela ljudi je i podela na one koji više pričaju i na one koji više slušaju. Za ovde druge kažu da su ćutljivi, tihi, povučeni, mirni … i još što šta. Pošto se i ja pronalazim u tome, evo par misli koje mogu da nas ohrabre

• Nikad se ne može reći toliko mudrosti koliko se može prećutati gluposti.
• Ćutanje je teško samo onima koji ne misle.
• Samo su mirne i tihe prirode stvorene za velike vetrove.
• Oni koji umeju da govore, govore kratko.
• Ko oko sebe diže previše prašine, taj će postati neprimetan.
• Svaka čast onom koji nema šta da kaže a ipak ćuti.

Andrićevi „Znakovi pored puta“ predstavljaju preteču današnjih blogova jer je on tu zapisivao trenutne misli, zapažanja… Evo par stvari iz te knjige po mom izboru:

• Osećam stid zbog nepoznatog propusta, zaboravljenog greha, tajne sramote koja je skrivana i zatrpavana kroz naraštaje i koja se probudila noćas u mojoj svesti i potresla moje biće do mračnog dna
• Starim koliko moram, podmlađujem se koliko mogu
• Što ne boli – to nije život, što ne prolazi – to nije sreća
• Stvar nije u tome što on malo govori, nego i ono što rekne ne kazuje ništa, ne samo o njemu nego ni o čemu drugom na svetu
• Svetiti se životu – zaboravom
• - Šta radi tvoja žalost dok ti spavaš?
  - Bdi i čeka. A kad izgubi strpljenje, budi me.
• Ugasite priču i fantaziju kao dimljivu lampu. Sviće.
• Nisu uvek laki ni prijatni putevi na koje nas odvodi naša mašta.
• Trgnuo sam se i uzbudio duboko u sebi; sav predeo je dobio novi izgled i moje misli sasvim drugi pravac.
• Tek što je zašlo sunce i izbledeo jedan od najlepših zalazaka na svetu, pade neka noć, puna neizvesnosti i drhtavice i sa njom bezimeni, bezmerni jad kratkog života bez cilja i smisla i misao na smrt kao izbavljenje.
• Želeo je da svuda bude i sve vidi, a nije voleo da putuje. Celog života razapinjala ga je ta protivrečnost. I umro je, a nije uspeo da joj nađe rešenje.