Pre petnaestak godina u našim katalozima citirali smo deo iz jedne knjige na koju slučajno naleteh danas. Radi se o knjizi Put ka uspehu koju je napisao Charles M. Shwab. » Pročitajte ostatak «

Iako znam da su nesrećni oni koji svoju sreću ne mogu da nađu tamo gde jesu, već je uvek traže negde drugo i misle da je svuda bolje nego tamo gde žive, ja od skoro više nisam siguran u tu misao.

Naime, imao sam ideju da posetim BlogOpen, ali kad već nisam onda sam pratio live streaming i razmišljao… » Pročitajte ostatak «

Jednog velikog istraživača koji je „pogrešio“ dvesta puta pre nego što je pronašao odgovor na jedno važno pitanje, pitali su sledeće: „Zar vam ne smeta što ste toliko puta pogrešili?“ Njegov odgovor je bio: „Nisam ja nikad pogrešio! Otkrio sam dvesta načina kako ne treba raditi!“

Uvek je koristio jednu istu kameru i jedan isti objektiv koji su sa njim ostareli. Zapravo, opremu koju bi svi smatrali nedovoljnom, opremu koja je mogla da se kupi u bilo kojoj radnjici. Ali i Picasso je koristio četke kao i svi ostali slikari. Ganije ne živi od stvari već od sebe samog.

(Iz teksta o fotografu Henri Cartier Bresson-u)

Jednom prilikom sam pošao u šetnu. Pustivši misli da slobodno lutaju prolazio sam duž Knez Mihajlove ulice i u jednom trenutku se desilo da smo se ja i još dve meni nepoznate osobe ukrstili u šetnji. Dolazili smo iz različitih pravaca i ne obraćajući pažnju jedni na druge, ne menjajući ni malo svoju zamišljenu putanju i brzinu kretanja, mimoišli smo se tako blizu i posle toga nastavili kao da se nismo ni sreli. „Trgnuo sam se duboko u sebi; sav predeo je dobio novi izgled i moje misli sasvim drugi pravac.“
Razmišljao sam o tome kad su oni krenuli ka toj tački susreta. Da li su krenuli pre ili posle mene. Da li su i oni primetili istu stvar kao i ja. Na kraju, „život je neshvatljivo čudo koje se neprestano troši i osipa a ipak traje i stoji čvrsto…“

Ovo se svakome desilo, naravno ništa neobično, samo sam ja to primetio i tad doživeo na drugi način.

Koliko ljudi upoznamo koji nam znače nešto? U naš život ulaze stotine osoba; strašno je videti koliki broj nepoznatih malo po malo uđe u vaš adresar. Brzo ih se nakupi pet stotina, zatim ih bude deset hiljada, ali sve kao neki talog – a Bog zna koliko ih „taložim“ u ovom trenutku!… Iz ove gungule sastavljene od „Zdravo, dobroveče – kako je? Javi mi se – ljubim te – šta je sa tobom?“ na površinu isplivaju samo tri ili četiri imena, jedva isto toliko lica, glasova ili epizoda koji postaju nezaboravni.

Svi mi imamo dušu i suštinu kao božji dar, činimo jednu ćeliju velikog tela nazvanog univerzum, život… Suština nam je ista, razlikujemo se po telu, emocijama, mislima, delima i svojevrsnoj individualnosti. Naše postojanje je posebna pustolovina, ono je način izražavanja suštine.

Naša suština je iskrica velike vatre, kapljica iz beskonačnog okeana, dar. Na svakome je da taj dar iskoristi što je najbolje moguće. Svako ima svoju misiju i nosi se sa problemima koje mu život donosi.

* * *

Ali Gospod je bio velikodušan i doveo ga je do ponora neminovnosti, da mu pokaže da svaki čovek mora da bira a ne da prihvata svoju sudbinu.