„Oče naš, koji si na nebesima i koji si večan, jer sam Ti ovde gde si me ostavio, i svestan svoje prolaznosti, a da bar ne bude besmislena, um svoj podižem nebu u vapaj nemoći dok kao crv gamižem između te dve tačke koji si mi omeđio i o kojim što više starim sve manje pouzdano znam i koje se od vajkada nazivaju rađanje i smrt, a krivudava duž između tačaka naziva se životom.“

• Nije najgore što sve prolazi, nego što mi ne možemo i ne umemo da se pomirimo sa tom prostom i neizbežnom činjenicom.
• Pa ipak, to se vreme računa u život.
• Život je subjektivni doživljaj a ne objektivno stanje.
• Ako ti je sve jedno gde si, onda se nisi izgubio.
• Najvažnija stvar kod ciljeva je da ih imate.
• Budućnost će se desiti bio ti spreman ili ne.
• Oni koji sanjaju o promeni, čekaju povoljan vetar.
  Oni koji imaju viziju, naprave jedra.
• Vreme je jedini pobednik.
• Ne treba ovaj život suviše ozbiljno shvatiti kad i onako nećemo živi iz njega izaći.

„‘Čovek je ono što u srcu misli’. Taj aforizam ne pokriva samo celokupno čovekovo postojanje, već je tako sveobuhvatan da doseže do svih uslova i okolnosti njegovog života. Čovek je doslovno ono što misli, budući da je njegov karakter potpuni zbir svih njegovih misli.“ (James Allen)

„Izgubljeni: negde između rađanja i zalaska sunca, dva časa od zlata, svaki napunjen sa po šezdeset dijamantskih minuta. Ne daje se nikakva nagrada, jer su zauvek nestali.“ – (Horas Man)

Jedna od mnogobrojnih podela ljudi je i podela na one koji više pričaju i na one koji više slušaju. Za ovde druge kažu da su ćutljivi, tihi, povučeni, mirni … i još što šta. Pošto se i ja pronalazim u tome, evo par misli koje mogu da nas ohrabre

• Nikad se ne može reći toliko mudrosti koliko se može prećutati gluposti.
• Ćutanje je teško samo onima koji ne misle.
• Samo su mirne i tihe prirode stvorene za velike vetrove.
• Oni koji umeju da govore, govore kratko.
• Ko oko sebe diže previše prašine, taj će postati neprimetan.
• Svaka čast onom koji nema šta da kaže a ipak ćuti.

Andrićevi „Znakovi pored puta“ predstavljaju preteču današnjih blogova jer je on tu zapisivao trenutne misli, zapažanja… Evo par stvari iz te knjige po mom izboru:

• Osećam stid zbog nepoznatog propusta, zaboravljenog greha, tajne sramote koja je skrivana i zatrpavana kroz naraštaje i koja se probudila noćas u mojoj svesti i potresla moje biće do mračnog dna
• Starim koliko moram, podmlađujem se koliko mogu
• Što ne boli – to nije život, što ne prolazi – to nije sreća
• Stvar nije u tome što on malo govori, nego i ono što rekne ne kazuje ništa, ne samo o njemu nego ni o čemu drugom na svetu
• Svetiti se životu – zaboravom
• - Šta radi tvoja žalost dok ti spavaš?
  - Bdi i čeka. A kad izgubi strpljenje, budi me.
• Ugasite priču i fantaziju kao dimljivu lampu. Sviće.
• Nisu uvek laki ni prijatni putevi na koje nas odvodi naša mašta.
• Trgnuo sam se i uzbudio duboko u sebi; sav predeo je dobio novi izgled i moje misli sasvim drugi pravac.
• Tek što je zašlo sunce i izbledeo jedan od najlepših zalazaka na svetu, pade neka noć, puna neizvesnosti i drhtavice i sa njom bezimeni, bezmerni jad kratkog života bez cilja i smisla i misao na smrt kao izbavljenje.
• Želeo je da svuda bude i sve vidi, a nije voleo da putuje. Celog života razapinjala ga je ta protivrečnost. I umro je, a nije uspeo da joj nađe rešenje.