Iako znam da su nesrećni oni koji svoju sreću ne mogu da nađu tamo gde jesu, već je uvek traže negde drugo i misle da je svuda bolje nego tamo gde žive, ja od skoro više nisam siguran u tu misao.

Naime, imao sam ideju da posetim BlogOpen, ali kad već nisam onda sam pratio live streaming i razmišljao… Razmišljao kako smo mi južno od Beograda i Novog Sada dosta hendikepirani i u velikom zaostatku. Iako sam ja iz Vrnjačke Banje, a to po mišljenju npr. Fonda za razvoj, pripada razvijenom području, što se tiče IT scene (kojoj težim/pripadam) je očajno. I onda vidim sve one ljude koji imaju svoje uspešne ili manje uspešne startup-ove, ljude koji imaju iskustva i koji su prošli i naučili puno toga, ali su daleko od mene.

I kao što se kaže u pesmi Južno od sreće: „sve što mislim nemam kome„, dolazim do zaključka da je vrlo teško da se izdignete iz sredine, čak i kad je Internet u pitanju. Nedostaje živa reč, malo je ljudi sa kojima možete da pričate ali da vas razumeju, da znaju više od vas i da možete da proverite svoje ideje i znanje.

Jednom sam pisao na mail i postavio pitanje Draganu Varagiću (po mom mišljenju magu Srpskog Interneta) i na moje zaprepašćenje i na sreću, odgovorio mi u dosta kratkom roku. Lepo, ima nade i za nas, a to je najvažnije.